Примећујете да ваш пас све више тражи хлад у летњим шетњама и да тешко дише, иако је некада волео сунце.
Ово није само хир – његово тело, идеално подешено миленијумима еволуције, суочава се са аномалијом за коју није спремно: клима се мења брже од способности врсте да се прилагоди, јавља дописник ОВДЕ ВЕСТИ.
Повећање просечне температуре на планети није апстрактни графикон, већ реална претња за псе, чија је терморегулација ограничена и чије здравље директно зависи од микроклиме коју им стварамо. Врућина погађа првенствено брахикефалне псе – мопсе, булдоге, пекинезере.
Фото: ОВДЕ ВЕСТИ
Њихово ионако отежано дисање у условима високе влажности и загушљивости претвара се у сталну борбу за сваки гутљај кисеоника. Обична летња шетња за њих постаје тест преживљавања, ризикујући да се заврши топлотним ударом чак и у наизглед неекстремним условима.
Често не схватамо да је +25 у граду са асфалтним грејањем већ ризична зона. Али проблем је дубљи. Благе зиме и рано пролеће ремете животни циклус паразита.
Крпељи, преносиоци пироплазмозе и лајмске болести, сада су активни не два месеца годишње, већ од марта до новембра. Познати распоред третмана „од маја до септембра“ је застарео, излажући псе ризику током периода које традиционално сматрамо безбедним.
Исто важи и за комарце, носиоце дирофиларијазе, чији се опсег неумољиво гмиже на север. Алергије које су некада биле ретке постају норма.
Дужа и интензивнија сезона цветања и појава нових, страних врста флоре у региону приморавају имуни систем пса да ради јаче. Кућни љубимац који је сврбео само у јуну сада пати од априла до септембра, а то приписујемо лошој храни или митском „атопијском дерматитису“, не видећи климатске разлоге.
Екстремни временски догађаји – топлотни таласи, продужени пљускови, урагани – су извор екстремног стреса. Осетљиви слух пса открива промене атмосферског притиска и инфразвучне предзнаке лошег времена много пре него што видимо прве облаке.
Живот у стању трајног анксиозног ишчекивања катастрофе исцрпљује нервни систем, што доводи до неуроза и паничних стања која не знамо да протумачимо. Одговорност власника у новим условима више није само шетање и храњење.
Ово је улога прогностичара и еколога спојени у једно. Неопходно је проучити не само прогнозу температуре, већ и ултраљубичасти индекс, ниво влажности и активност крпеља у одређеном подручју.
Изаберите време за шетњу не према распореду, већ према термометру, преферирајући ране јутарње и касне вечерње сате. Адаптација постаје кључна вештина.
Можда би требало да преиспитамо традиционалну негу крзнених раса (поддлака често делује као изолатор) и уместо тога уложимо у расхладне простирке и прслуке? Или радикално променити руте тако да не иду по врућем асфалту, већ по земљи и трави паркова?
Наше навике, развијане деценијама, захтевају ревизију како би одговарале новој стварности коју диктира планета. На крају крајева, брига о псу у доба климатских промена је тест наше осетљивости и способности да учимо.
Они, попут највернијих барометара, први осећају неравнотежу. А наш задатак није само да им на врућини дамо чинију воде, већ да читавим својим бићем читамо сигнале упозорења које дају, и мењамо свет око себе тако да он поново постане сигуран дом, а не коловоз с препрекама на путу опстанка.
Прочитајте такође
- Шта се дешава ако пропустите тихе сигнале бола: како пас тихо пати од артритиса годинама
- Зашто дружити пса са светом, а не само са рођацима: грешка која сужава универзум кућног љубимца
